PIJANE SUDIJE I ADVOKATI PREVARANTI

Jovan Aleksić, advokat iz Vranja, poznat je kao čovek koji nema dlake na jeziku kada govori o svojoj profesiji, sudstvu, tužilaštvu, policiji i njihovom međusobnom odnosu i sprezi. Pravni fakultet je završio u Skoplju, a advokaturom se bavi od 1997. Moto mu je, kaže, borba za pravdu i istinu. Karijeru je gradio znanjem, a da bi ga održao dnevno se druži sa stručnom literaturom dva do tri sata. Smatra da je advokatska profesija važna za svako društvo, ali je u Srbiji doživela moralni pad.

Bez dlake na jeziku: Jovan Aleksić

Kakve su vaše kolege, advokati u Vranju?
- Nikakve! Ima ih oko 80, a veoma mali broj poštuje kodeks profesije i ne vodi računa o klijentima. Većina advokata, čast izuzecima, bruka svoju profesiju, ne držeći se etičkih kodeksa.
 

Šta to praktično znači?
- Mnogi procene negativan ishod sudskog postupka, ali to klijentu ne kažu već nastavljaju da vode proces i naplaćuju usluge. Na primer, kada zastupaju nezaposlenu osobu koja odbija da plaća alimentaciju za maloletno dete. Svaki advokat zna da, bez obzira na to da li je osoba zaposlena ili nije, mora da plaća alimentaciju. Advokat je dužan da to saopšti klijentu, ali prećutkuje i obećava mu pozitivan ishod na sudu. Kad izgubi, čovek mora da plati troškove suđenja koji su oko 500 evra. To je ciljno kršenje kodeksa radi sticanja koristi. Takve bih ja, kad bi postojao zakon koji to reguliše, hapsio i procesuirao.
 

Da li o tome raspravljate na sastancima advokatske zajednice?
- Na te sastanke dođe jedva desetak advokata.
 

Ima li vaših kolega u politici i šta mislite o njima?
- Ima, naravno, i svi su tamo iz interesa. Lakše dolaze do klijenata, zastupaju javna preduzeća gde su direktori njihovi partijski drugovi. Osim advokata i doktori su u Vranju zauzeli značajna mesta u politici. Mnogi od njih svojim činjenjem ili nečinjenjem razjedaju društveno biće grada i države u celini.
 

Svi čekamo čarobnjaka Idemo prema EU, vidite li spas za Vranje i Srbiju? - Pesimista sam, narod je u stanju "ni na nebu ni na zemlji", ne živi u realnosti već u virtuelnom svetu gde čeka zmaja da bljuje vatru i uništi mu neprijatelje ili čarobnjaka iz Oza da mu donese materijalno blagostanje. Da bi se nešto pokrenulo sa puta propasti treba da se promeni svaki pojedinac da bi u čitavom društvu zaživele moralne vrednosti bez kojih nam nema oporavka. Ali, bojim se da nema ko da pokrene tako nešto, to sigurno nisu "domanovićevske" vođe koje trenutno gospodare našim gradovima, opštinama i državom.

Kakav je odnos advokata i sudija?
- Tu dolazimo do paradoksa. Advokati su takvi kakvi jesu, a nikakvi su, posebno po znanju i moralu, ali sudije prema njima imaju kompleks niže vrednosti i ponašaju se krajnje snishodljivo. Advokati, na primer, na dan suđenja obaveste sudiju da neće prisustvovati i traže odlaganje jer su angažovani u drugom postupku. Većina sudija to prihvata, ne vodeći računa o tome da će stranka morati da to plati. U tim slučajevima ja pismenim podnescima tražim kazne za takve advokate i sudije. To je moje moralno pravo.
 

Zašto se sudije tako ponašaju?
- Iz kukavičluka! Citiraću Konfučija: "Kukavičluk je kada znate šta je ispravno, ali to ne radite."
 

Ima li ima slučajeva da sudije krše zakon?
- Kako da ne! Najčešće se krši procesni zakon. Recimo, pozivu se ne odazove svedok, i to više puta. Imao sam primer da se odazove tek nakon četvrtog poziva. Sudija ne preduzima nikakve mere, a troškovi suđenja se gomilaju. Imate trivijalnu, nepristojnu izjavu sudije: "Dobro je što je došao." Na takve konstatacije podnosim tužbe i tražim zadovoljenje pravde.
 

Postoji li uticaj politike na sudije?
- I te kako, i to kroz pritiske političara zbog predmeta u kojima su oni akteri ili njihovi prijatelji, direktori velikih preduzeća. U Vranju su godinama unazad brojni političari i direktori dobijali krivične prijave za razne malverzacije za koje je bila zaprećena višegodišnja zatvorska kazna, ali niko nikad nije osuđen. Sva ta dela vremenom su zastarevala, što su odrađivali tužioci i sudije po nalogu vodećih političara u gradu.
 

Prilično ružno mislite o njima?
- Kako mogu drugačije ako u Osnovnom sudu, ranije Opštinskom, više od 10 godina unazad jedan sudija na posao dolazi u alkoholisanom stanju i ne trezni se do kraja radnog vremena. Zamislite, kako će on da donese pravičnu presudu. U dva navrata sam ga prozivao, tražio njegovu smenu i izuzeće, ali ništa od toga. Neko ga zbog nečeg drži, što je sramota srpskog pravosuđa. Kao i kod advokata, i kod sudija je problem njihovo veliko neznanje. Olako stiču diplome privatnih pravnih fakulteta. Osim toga, advokatski ispit je danas jeftin, za pare daju zvanje za neznanje.
 

Imate li neki primer?
- Naravno! Na jednom suđenju nedavno je svedok govorio kako je učio slikarstvo kod čuvenog Milića od Mačve, kako dobro poznaje enterijer i eksterijer stana, i slično. Sudija ga je upozorila da ne spominje Milića od Mačve jer prvi put čuje za njega?! Svedok je opomenut i da ne koristi reči poput eksterijer i enterijer "već da priča kako dolikuje".

 

Fudbal druga ljubav * Jovan Aleksić rođen je u 1951. godine u Vranju gde je završio i osnovnu školu i gimanziju, a Pravni fakultet u Skoplju 1976. godine. Kao mladić igrao je sa uspehom fudbal za Dinamo iz Vranja, člana treće lige stare Jugoslavije. Bio je omladinski reprezentativac Srbije. * Radio je u trgovinskom preduzeću PPRO, potom u gradskoj opštini Vranje u imovinskoj službi i u Sudu udruženog rada. U advokaturi je od 1997. godine. * Bio je dugogodišnji član Srpske radikalane stranke koju je skoro napustio. * Ima ćerku Aleksandru, diplomiranog ekonomistu, i unuka Kostu starog pet meseci.

 

Da li ste reagovali?
- Da, i to burno. Upozorio sam sudiju da mora da se obrazuje ukoliko želi da bude sudija od autoriteta.
 

U Vranju je bilo oko 30 paljevina, nijedan slučaj nije rešen?
- Moja saznanja o tome su iz medija. Sporost u rešavanju tih slučajeva može da se objasni spregom pojedinaca iz Policijske uprave u Vranju sa počiniocima. Tu je i problem tehničke neopremljenosti da bi se takvi slučajevi rešavali u najkraćem mogućem roku.
 

Podnosili ste krivične prijave protiv političara, policajaca, lokalnih, ali i onih iz Beograda?
- Podneo sam krivičnu prijavu protiv Čedomira Jovanovića vezanu za njegovu navodnu umešanost u svojevremenu otmicu Miškovića. Prijavio sam i Dragišu Simića, načelnika saobraćajne policije MUP-a Srbije, zato što je držao u fioci prijave protiv svojih prijatelja iz sveta estrade, sporta, politike. Protiv Jonuza Muslijua, bivšeg predsednika SO Bujanovac podneo sam prijavu zbog njegove izjave da svaki kamen sa teritorija Bujanovca, Medveđe i Preševa treba da se pripoji tzv. državi Kosovo.
 

I kako se to završilo?
- Naravno, sve te prijave su na razne načine stopirane ili opstruisane.