Mesija bez vizije
Prvi
potpredsednik Vlade i prvak SNS još je mlad čovek a na političkoj sceni
ga vide kao Mesiju i spasioca – ovo je samo osvrt na to.
„Rani jadi“ su sintagma iz doba sentimentalizma u evropskoj
literaturi, no ovde se nećemo baviti recimo ljubavnim jadima ovog
političara. Njegova biografija je bogata sa obrtima koje neki nazivaju
„kopernikanskim“, ali sve u našem viđenju nema veze sa nesrećnim Nikolom
Kopernikom. Ali ima veze sa Maxom Weberom, koji se religijskim
problemima bavio i utemeljio učenje o rađanju modernog kapitalizma iz
duha protestantizma. Dosta dobro poznajemo – to nam je struka – delo
Weberovo i nema naznaka da je Vučić daleko odmakao u studijama, i stoga
će ovo biti samo napomene ili skica.
Pre toga još nešto. Recenzirao je Vučić svojevremeno knjigu o
Vatikanu u smislu da je to „satanino gnezdo“ . Ozbiljan političar tako
ne čini – četnički vojvoda Toma N. bio je na intronizaciji pape Franje –
no obrti zaista postoje, ali nisu „kopernikanski“ sigurno, već ono što
kazuje naša sintagma – „okretanje ćurka naopako“. Ono o Weberu i
protestantizmu je mnogo važnije – sticanje bogatstva je dobro delo i
korisno je za društvo jer tako je – po Weberu – nastala srednja klasa,
koja je osa dinamike ekonomskoga razvoja, to je put bogu i blagostanju.
Taj duh protestantizma je nespojiv s duhom pravoslavlja i katolicizma, i
s načinom života društava utemeljenim na njima. A ako ima kriminala, to
je drugo pitanje, s tim se društvo bori i na istoku i na zapadu. Kako
će Gospodar Vučić izvesti na sudu nekog Miškovića. to nikom jasno nije –
te teškoće Vučićeve proističu iz lošeg poimanja kapitalizma iz duha
protestantizma. To je samo jedan primer, ali političari ne mare ni za
religiju ni za ekonomiju, oni sve vide kroz svoje političke naočari i to
može biti opasno. Deluje paradoksalno, ali za političara ne bi sve
smelo biti politika. Ističemo ove napomene ne samo radi samog Vučića
nego u širem smislu. Bio je Vučić drugi i u stranci i u vladi, gde je
formalno još uvek. U izbornoj groznici ima kombinacija mnogo, a u
sedištu je ne samo Vučićev odnos prema vojvodi Tomi N. nego odnos prema u
Vladi prvom čoveku Ivici Dačiću, koga navodno hoće da pomeri, smeni i
da sam bude premijer. Stoga Vučić hita u Brisel, jer Dačićeva vizija
privlači pažnju i pominje se nominacija za Nobelovu nagradu – ne zajedno
sa Vučićem nego sa Hašimom Tačijem. A to se meri ne samo ovde u Srbiji
nego i u Briselu, Vašingtonu ili u Moskvi, te Parizu.
Ko će biti prvi, a ko drugi – pokazaće vreme i formalni rezultati
izbora marta meseca, ali političar mora da ima viziju, a Vučić je nema.
Onako kako se odnose političari prema religijskim konceptima tako se
odnose i prema istoriji. Svi su se aktivirali povodom stogodišnjice
Prvog svetskog rata – a to je posao istoričara. Jedan primer pada u oči i
njime ćemo potkrepiti naše primedbe. Naumio je bio neko u Vladi, a
podržao je to i Gospodar Vučić, da Gavrilu Principu podigne ogroman
spomenik na Kalemegdanu; i legendarni mladi Bosanac bi gledao prema
Evropi. Nije sporan spomenik jer i toga ima kao i ulica – sporna je
simbolika u sadašnjem trenutku a takve i slične greške političar ne sme
da pravi. Oglasio se vodeći evropski komentator G. Altman – a njegovo
mišljenje se u Briselu uvažava – i jasno stavio do znanja jednu
činjenicu: „Ukoliko su rezultati istraživanja javnog mjenja ispravni,
izborni rezultat koji će podrazumevati snažniju ili čak apsolutnu većinu
SNS izaziva bojazan na koji će stranka, odnosno Aleksandar Vučić to
iskoristiti. Možemo samo da se nadamo da će Vučić ozbiljno uzeti u obzir
bojazni svojih evropskih partnera, ali zalaganjem za podizanje
spomenika Gavrilu Principu na Kalemegdanu zaista ne šalje pozitivne
signale.“
Sad se u smislu naših napomena nameće pitanje kako će Vučić
postupiti, i niko u ovom momentu ne zna šta sve može biti, jer zemlja je
na putu za prijem u EU. Ni u politici nije sve neka uska politička
računica, jer kako kaže Mark Tven – istorija se ne ponavlja, ali se
„rimuje sa sadašnjošću“. Ima se utisak da je Dačić to rimovanje s
Kosovom bolje razumeo. U Ustavu stoji da je Kosovo sastavni deo
teritorije Srbije, ali ono što se u Briselu utanačuje i potpisuje u
raskoraku je sa ovim ustavnim odredbama. Politika nije samo veština
kombinacija oko izbora, koalicija javnih i tajnih – politika ima više
dimenzija. Ako neko hoće da bude Prvi ili čak Mesija ili Spasilac, on
mora da vodi računa i šta čita i o čemu govori, i kad čita i kad govori.
Lako je bilo De Golu, on je u Remsu držao svoj najvažniji predizborni
miting, i na primedbu novinara kako u njegovom govoru nema reči o
istoriji – a Francuzima je Rems kao nama Žiča – De Gol je odgovorao: „Ja
sam istorija, ja čuvam Republiku i od istorije i od sadašnjosti bez
pompe jer nisam Mesija“.
Rani jadi u internom životu budu i prođu, ali kad potraju, budu teret
svima – a u Srbiji nije Vučić jedini koji se nudi kao Spasilac i
Mesija.
