Kada se seče šuma, iverje leti na sve strane
Nema potrebe baviti se izborima
od 16. marta jer to i nisu izbori u klasičnom smislu reči – Gospodar
Vučić je raspisao referendum za sebe.
Ovo oko Kijeva je ozbiljnije jer još se ne zna šta valjaju mutne vode
Dnjepra sve do Visle i Buga. Kremaljski Gospodar nije enigma, sve je
kod njega jasno. On vozi brze motore, kroti tigrove i u ringu nije
omanuo ni jednom – neka se u vodama Crnog mora razmeštaju ratni brodovi
SAD, nije to važno, ima i V. Putin dosta toga, a osim toga i srpski
četnici su pritekli u pomoć. Ponavlja V. V. Putin da je raspad SSSR-a
bio „planetarna katastrofa“ – svi to znamo i čitamo – ali neće proći
mnogo vremena i on će izjaviti da je i slom carske Imperije Staljinove
bio planetarna katastrofa. Onaj slom iz 1917.
Istorija nikog ničem
naučila nije, svi znamo, a zna i Gospodar u Kremlju. Svi su Putinovi
potezi bili brzi i uspešni, kao i oni u ringu, godine 2008. uzeo je
Gruziji dve „vojvodine“, odnosno Abhaziju i Južnu Osetiju, i nikom
ništa. Odmah je tamošnjim Rusima podelio ruske papire i diplomatski ih
priznao, a to što to nisu priznale druge države lako ćemo, koliko je još
nepriznatih država. Istini za volju ima i izuzetaka – na Balkanu se
nije baš mešao, ali mu je Crna Gora izmakla, a tamo je baš bila stara
ruska vojna akademija „Andrija Zmajević“ u Kotoru, još od vremena ruskih
careva.
Objašnjenje koje je V.V. Putin ponudio zbunilo je posebno nas Srbe i u Beogradu je nastao muk – malo ko sme da komentariše.
Pred ruskom ambasadom kliču Putinu u Beogradu, ali malo ih je ako se u
sve ne uključi doktor Različak. Njegovi su već krenuli. V. Putin je
doslovno kazao – ako ste mogli vi na Zapadu da priznate pravo kosovskim
Albancima da se samoopredele, odnosno otcepe, zašto to ne biste i Rusima
na Krimu koje svi ugnjetavaju. U Briselu panika i hitaju da saopšte
kako Kosovo i Krim nisu isto, barunica K. Ešton objašnjava, ali joj ne
ide. V. Putin ne mari za to, jer on ima mačka Trofima Denisoviča, kome
će na repu zadenuti to baruničino objašnjenje, da se mačak malo igra.
Moćnog Gospodara u Kremlju to ne zanima, on je pacifikovao Gruziju, te
druge tamo u Aziji, on igra igru i u Siriji i siguran je u svoju pobedu.
Zanemeli su prvaci stranaka u Beogradu, niko ni da zucne – Dačić je
promrsio da mu je žao zbog svega i to je sve – a najozbiljniji
analitičari su se zbunili, niko nije siguran šta se valja u mutnim
vodama Dnjepra, koji se u antičkim spisima naziva Borosten.
Uzdahne
poneko da tako i treba, ali to je sve. Da li V. Putin ovim priznaje
pravo kosovskim Albancima da se otcepe, pitaju se neki i trese ih strah,
drugi pak još ponavljaju da je Putin „najveći Srbin“ posle Stefana
Prvovenčanog iz svetorodne loze Nemanjića, ali i to ne uklanja zabunu.
Ipak je V. Putin jasan, on koristi taj albanski ključ uspešno na
prostranstvima svoje zemlje od Tihog okeana do Varšave. A da li će Putin
priznati u petom stepenu diplomatskih odnosa Tačijevu Republiku Kosovo,
prerano je svakako o tome govoriti. Ako je priznao Krim kao republiku i
prihvatio njeno prisajedinjenje Rusiji, ništa nije isključeno.
Bilo
kako bilo, V. Putin nije neki B.N. Jeljcin, i nikad se ne zna kako se
sve može okrenuti, i na koju će stranu poteći Dnjepar sa svojim mutnim
prolećnim vodama. Nisu ni Ukrajinci Srbi, odnosno ako nisu Srbi nisu –
iako i tamo ima nas Srba kao manjine – ni Rusi, odnosno nisu baš svi
Rusi. Ima u Ukrajini mnogo manjina, ima i Tatara i Bugara i Rumuna i
sijaset drugih, ali sve to može biti famozna „kolateralna šteta“. J.V.
Staljin je govorio – kada se seče šuma, iverje leti na sve strane, ali
jedno su stabla a drugo je iverje. Ima u evropskoj diplomatiji predloga
da se sve to reši mirnim putem, ali to su pobožne želje za koje Gospodar
u Kremlju mnogo ne mari. On je kažu pobožan čovek, a u stvari je
agnostik ili ateista, no i to nije bitno – od desetak crkava u Ukrajini i
Rusiji više njih se već svrstalo uz Putina. Šumi Dnjepar – Ukrajinci ga
zovu Dnipro – i sve je tamnija ona legendarna ukrajinska noć o kojoj je
N.V. Gogolj ispevao himne neponovljive lepote.
Ne znamo šta će Ukrajinci učiniti, ali nas više brine šta ćemo mi,
odnosno kako ćemo reagovati – jednom se mora, makar posle izbora.
(Autonomija)
No comments:
Post a Comment