Ordinacija doktora Vučića
“U nedelju, 23. februara 2014. godine, od 9 do 15 časova, u
prostorijama Srpske napredne stranke u centru Batajnice održaće se besplatni
specijalistički pregledi: onkologa, interniste, grudnog koša i ortopeda”. Tako
izgleda jedan predizborni plakat sa fotografijom predsednika SNS-a Aleksandra
Vučića uz čije ime stoje njegova fotografija, broj jedan i slogan „Budućnost u
koju verujemo”. Za one koji još nisu obavešteni, doktor Vučić prima nedeljom.
Bat
U narečenu budućnost odlazi se svraćanjem u batajničke lekarske
odaje radi dobijanja potvrde o zdravstvenom stanju nacije. Svi koji uspešno
prođu lekarsku kontrolu viđeni su u budućnosti po receptu Vučićeve ordinacije.
Bezbolno, bez vađenja krvi, davanja uzoraka urina i fecesa. Lekove izdaje
doktor, lično. Upadljiv je, međutim, izostanak specijalista za medicinu rada,
neurologiju, psihijatriju i urologiju. Kao što ovog puta ni venerične bolesti i
ginekologija nisu na listi prioriteta u zdravstvenim kartonima.
Metodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja
biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u
stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima
stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da
nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu
budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu
nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa
stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još
nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno.
Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog.
No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom,
zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti
istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage
sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku
stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo,
dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske)
plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost.
U ovom slučaju političku infantilnost.
Boris Tadić
U toj novoj stranci, Novoj demokratskoj stranci – Zeleni,
psiholog nije predsednik, on je pridruženi član kojem se žuri da nekako dobaci
do 16. marta i stekne uslov za kandidovanje članova svoje neregistrovane
stranke koju je fuzionisao u nešto novije od novog. Za Ivana Karića,
predsednika stranke „Zeleni”, kaže se da je samo formalno predsednik, a da je
Tadić lider. Posle izbora Karić će verovatno i zvanično prvu fotelju da ustupi
Tadiću. Ali to je već u domenu stranačke organizacije. I lekarske ekspertize.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći
posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata
stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom
stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod
naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali
zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih.
Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
Ordinacija doktora Vučića
“U nedelju, 23. februara 2014. godine, od 9 do 15 časova, u
prostorijama Srpske napredne stranke u centru Batajnice održaće se
besplatni specijalistički pregledi: onkologa, interniste, grudnog koša i
ortopeda”. Tako izgleda jedan predizborni plakat sa fotografijom
predsednika SNS-a Aleksandra Vučića uz čije ime stoje njegova
fotografija, broj jedan i slogan „Budućnost u koju verujemo”. Za one
koji još nisu obavešteni, doktor Vučić prima nedeljom.
U narečenu budućnost odlazi se svraćanjem u batajničke lekarske odaje
radi dobijanja potvrde o zdravstvenom stanju nacije. Svi koji uspešno
prođu lekarsku kontrolu viđeni su u budućnosti po receptu Vučićeve
ordinacije. Bezbolno, bez vađenja krvi, davanja uzoraka urina i fecesa.
Lekove izdaje doktor, lično. Upadljiv je, međutim, izostanak
specijalista za medicinu rada, neurologiju, psihijatriju i urologiju.
Kao što ovog puta ni venerične bolesti i ginekologija nisu na listi
prioriteta u zdravstvenim kartonima.
Metodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno. Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog. No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom, zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo, dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske) plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost. U ovom slučaju političku infantilnost.
U toj novoj stranci, Novoj demokratskoj stranci – Zeleni, psiholog
nije predsednik, on je pridruženi član kojem se žuri da nekako dobaci do
16. marta i stekne uslov za kandidovanje članova svoje neregistrovane
stranke koju je fuzionisao u nešto novije od novog. Za Ivana Karića,
predsednika stranke „Zeleni”, kaže se da je samo formalno predsednik, a
da je Tadić lider. Posle izbora Karić će verovatno i zvanično prvu
fotelju da ustupi Tadiću. Ali to je već u domenu stranačke organizacije.
I lekarske ekspertize.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih. Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
- See more at: http://www.istinomer.rs/stav/ordinacija-doktora-vucica/#sthash.0Y0yVHEs.dpufMetodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno. Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog. No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom, zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo, dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske) plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost. U ovom slučaju političku infantilnost.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih. Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
Ordinacija doktora Vučića
“U nedelju, 23. februara 2014. godine, od 9 do 15 časova, u
prostorijama Srpske napredne stranke u centru Batajnice održaće se
besplatni specijalistički pregledi: onkologa, interniste, grudnog koša i
ortopeda”. Tako izgleda jedan predizborni plakat sa fotografijom
predsednika SNS-a Aleksandra Vučića uz čije ime stoje njegova
fotografija, broj jedan i slogan „Budućnost u koju verujemo”. Za one
koji još nisu obavešteni, doktor Vučić prima nedeljom.
U narečenu budućnost odlazi se svraćanjem u batajničke lekarske odaje
radi dobijanja potvrde o zdravstvenom stanju nacije. Svi koji uspešno
prođu lekarsku kontrolu viđeni su u budućnosti po receptu Vučićeve
ordinacije. Bezbolno, bez vađenja krvi, davanja uzoraka urina i fecesa.
Lekove izdaje doktor, lično. Upadljiv je, međutim, izostanak
specijalista za medicinu rada, neurologiju, psihijatriju i urologiju.
Kao što ovog puta ni venerične bolesti i ginekologija nisu na listi
prioriteta u zdravstvenim kartonima.
Metodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno. Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog. No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom, zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo, dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske) plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost. U ovom slučaju političku infantilnost.
U toj novoj stranci, Novoj demokratskoj stranci – Zeleni, psiholog
nije predsednik, on je pridruženi član kojem se žuri da nekako dobaci do
16. marta i stekne uslov za kandidovanje članova svoje neregistrovane
stranke koju je fuzionisao u nešto novije od novog. Za Ivana Karića,
predsednika stranke „Zeleni”, kaže se da je samo formalno predsednik, a
da je Tadić lider. Posle izbora Karić će verovatno i zvanično prvu
fotelju da ustupi Tadiću. Ali to je već u domenu stranačke organizacije.
I lekarske ekspertize.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih. Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
- See more at: http://www.istinomer.rs/stav/ordinacija-doktora-vucica/#sthash.0Y0yVHEs.dpufMetodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno. Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog. No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom, zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo, dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske) plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost. U ovom slučaju političku infantilnost.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih. Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
Ordinacija doktora Vučića
“U nedelju, 23. februara 2014. godine, od 9 do 15 časova, u
prostorijama Srpske napredne stranke u centru Batajnice održaće se
besplatni specijalistički pregledi: onkologa, interniste, grudnog koša i
ortopeda”. Tako izgleda jedan predizborni plakat sa fotografijom
predsednika SNS-a Aleksandra Vučića uz čije ime stoje njegova
fotografija, broj jedan i slogan „Budućnost u koju verujemo”. Za one
koji još nisu obavešteni, doktor Vučić prima nedeljom.
U narečenu budućnost odlazi se svraćanjem u batajničke lekarske odaje
radi dobijanja potvrde o zdravstvenom stanju nacije. Svi koji uspešno
prođu lekarsku kontrolu viđeni su u budućnosti po receptu Vučićeve
ordinacije. Bezbolno, bez vađenja krvi, davanja uzoraka urina i fecesa.
Lekove izdaje doktor, lično. Upadljiv je, međutim, izostanak
specijalista za medicinu rada, neurologiju, psihijatriju i urologiju.
Kao što ovog puta ni venerične bolesti i ginekologija nisu na listi
prioriteta u zdravstvenim kartonima.
Metodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno. Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog. No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom, zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo, dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske) plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost. U ovom slučaju političku infantilnost.
U toj novoj stranci, Novoj demokratskoj stranci – Zeleni, psiholog
nije predsednik, on je pridruženi član kojem se žuri da nekako dobaci do
16. marta i stekne uslov za kandidovanje članova svoje neregistrovane
stranke koju je fuzionisao u nešto novije od novog. Za Ivana Karića,
predsednika stranke „Zeleni”, kaže se da je samo formalno predsednik, a
da je Tadić lider. Posle izbora Karić će verovatno i zvanično prvu
fotelju da ustupi Tadiću. Ali to je već u domenu stranačke organizacije.
I lekarske ekspertize.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih. Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
- See more at: http://www.istinomer.rs/stav/ordinacija-doktora-vucica/#sthash.0Y0yVHEs.dpufMetodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno. Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog. No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom, zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo, dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske) plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost. U ovom slučaju političku infantilnost.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih. Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
No comments:
Post a Comment