VEČITA IZBORNA TEMA: Silazak Beograda na reke 1995, 2008, 2012, 2014...
Nebojša
Bakarec, građevinski inženjer sa višedecenijskim iskustvom u lokalnoj
samoupravi, odbornik DSS u dosadašnjem sastavu Skupštine Beograda
„Savski amfiteatar", prostor veličine 90 hektara, između Brankovog mosta
i Sajma, jeste inspiracija generacijama urbanista, arhitekata, ali i
političara, još od treće decenije prošlog veka...
Zloupotrebe urbanističkog problema i izazova- Savskog amfiteatra u
političke svrhe su počele 1995. kada je CIP za potrebe predizborne
kampanje SPS-a i JUL-a uradio projekat (reciklirao je stare projekte na
nevešt način) „Europolis" i tu suvu drenovinu SPS i JUL su cedili
nekoliko godina( Politicki marketing: Sve nase radne pobedeNIN, 8. jul 1999.; Youtube: Riblja Corba - Beograde ).
U promociji ove obmane posebno se isticala predsednica JUL-a Mirjana Marković. Potom su Milutin Mrkonjić i Žarko Obradović, 2008. godine u predizbornoj kampanji ponovo reciklirali „Europolis".
Tada su najavili 50.000 novih radnih mesta (četiri puta manje nego što
danas najavljuje Vučić), završetak Glavne železničke stanice „Prokop",
oslobađanje 86 hektara najatraktivnijeg zemljišta u Beogradu i
realizaciju projekta koji će omogućiti da Beograd postane centar usluga
jugoistočne Evrope. Najavili su i „upošljavanje kompletne beogradske
privrede" i „ mogućnost završetka projekta u narednom četvorogodišnjem
mandatu" (dakle do 2012.). Treća zloupotreba tog urbanističko
arhitektonskog mita je počela u aprilu 2012. i traje do dana današnjeg.
Tada, u aprilu 2012. godine, trostruko neuspešni kandidat SNS-a za
gradonačelnika Beograda Aleksandar Vučić, predstavio je projekat BeoGRAD na vodi 2012 (Videti takođe:
Youtube: SNS- Beograd na vodi kao svetska metropola 2012 ; b92: Vučićev BeoGRAD na vodi 2012;
Kurir: Vučić - Beograd na vodi za razvoj grada 2012)
Vučić je tokom plovidbe brodom sa novinarima istakao da je projektom
"BeoGRAD na vodi" planirano izmeštanje železničke i autobuske stanice,
očuvanje značajnih kulturnih objekata, ali i otvaranje novih sadržaja u
skladu sa savremenim stremljenjima modernog grada. On je naveo da će taj
potez predstavljati kombinaciju poslovnog kompleksa, hotela luksuzne
kategorije, stambenih blokova, objekata sa kulturnim i umetničkim
sadržajem i objekata za sport i rekreaciju, uz velike zelene površine.
Luksuzni kompleks će, kako je naveo, biti odvojen posebnim kanalom„.
Radi se o istovetnom ponavljanju opštih mesta iz ranije obmane zvane
Europolis, i ponavljanju svega onoga što su govorili predstavnici SPS-a i
JUL-a u izbornim kampanjama od 1995. do 1998. godine i potom
predstavnici SPS-a, u kampanji za izbore 2008...
Ovih dana, januara 2014. Vučić kao PPV, govori potpuno suprotno od onoga
što je rekao 2012. godine u vezi sa tenderima ("Postoji veliki broj
investitora koji su zainteresovani za učešće u ovom projektu, ali o tome
sada ne mogu da govorim jer će svi morati da prođu tendersku proceduru"
april 2012.),i danas negira potrebu za poštovanjem procedura (konkursa i
tendera) i govori o „fast lejnu" ( Youtube: Vučić o "Beogradu na vodi": Posao će biti završen),
odnosno protekciji za investitore iz Emirata, iz poštovanja prema
njihovom novcu (a protekcija nije ništa drugo nego) potencijalna
korupcija . Vučić je i žestoko napao predsednika Udruženja arhitekata
Srbije Igora Marića, koji je govorio o obavezi raspisivanja javnog međunarodnog konkursa za prostor Savskog amfiteatra .
Vučić je 22. januara 2014. izneo zapanjujuću tvrdnju koja poziva na
kršenje zakona: "Državni organi se neće obazirati na sve moguće prepreke
i posao će završiti". Vučić je na pitanje zašto nije raspisan konkuras
za "Beograd na vodi", rekao da nema ništa protiv, ali da bi voleo da
predstavnik udruženja arhitekata koji tražio da se raspiše konkurs,
"pronađe tri milijarde i sto miliona dolara pa da raspiše neki konkurs".
"Ja znam da nama Srbima nikada ništa nije dobro. Šta god da uradimo,
uvek će se pronaći neko ko će u nečemu falinku da pronađe, pa makar to
bilo najvelelepniji, najlepši mogući projekat za našu zemlju", rekao je
Vučić.
"Ako mislite da idemo u Evropu, ali da se sprdamo s tuđim novcem, da ga
nipodaštavamo, da je naša pamet mnogo preča i važnija i to što smo mi
mnogo lepi, nego nečije tri milijarde dolara, a ja vas pitam gde vi
mislite da mi živimo, gde hoćete da mi živimo!?", rekao je Vučić."Imate u
Empajer stejt bildingu ili Rokfeler centru 'fast lejn' za 20 dolara da
brže prođete. Svuda u svetu... Šta hoćete ljudi, da onaj ko da tri
milijarde, da to ne poštujemo!? Pa kakav to svet hoćemo da pravimo?
Hoćemo li u socijalističko samoupravljanje da se vratimo? Ja neću!",
rekao je Vučić (Autor upućuje na linkove: Youtube - Vučić o "Beogradu na vodi": Posao će biti završen, Danas: Raspisati konkurs za projekat Beograd na vodi)
Na sve ovo kritički ka Vučiću je reagovala organizacija „Transparentnost Srbija". (Videti takođe: Blic: Transparentnost Srbija - Da li je za Beograd na vodi isključena konkurencija)
Ove nove izjave Aleksandra Vučića, osim što su potpuno nezrele i
detinjaste, predstavljaju poziv na korupciju i nepoštovanje zakona, sa
najvišeg državnog mesta. Ovim postupkom PPV-a, će biti omogućeno da
investitori iz Emirata, za početak, pribave protivpravnu imovinsku
korist u znatnom milionskom iznosu u dolarima, a na štetu države Srbije.
Ovo protežiranje stranih investitora i oligarha, od strane Vučića, se
suštinski ne razlikuje od protekcije za koju su se izborili domaći
investitori i tajkuni, Mišković i Beko, u procesu privatizacije „Luke
Beograd", procesu otimanja zemljišta bez naknade, u javnoj svojini, radi
gradnje „Grada na vodi". Vučić na sebe primenjuje jedne standarde a na
Miškovića i Beka druge. Naravno, teško je verovati da će Vučić da optuži
sam sebe za korupciju, ili za pribavljanje protivpravne koristi drugim
licima - sve u korist braće šeika iz Emirata.
Važno je naglasiti da nijedan državni organ ili institucija nisu doneli
bilo kakvu odluku o projektu „Beograd na vodi", i da ne postoji nijedan
zvanični dokument o tom projektu. Ako postoji, neka ih daju na uvid
javnosti. Taj projekat je Potemkinovo selo SNS i kandidata za
gradonačelnika Aleksandra Vučića. O tome svedoče reči izvesnog Srđana
Rupara koga mediji predstavljaju kao „vođu tima projekta" , u intervjuu
„E-kapiji" od 13. oktobra 2013. u kome Rupar kaže: „ Iza projekta stoje
Vlada Srbije i država. Izradi se pristupilo po nalogu Srpske napredne
stranke za vreme predizborne kampanje, kada je on (Rupar), kao nestranačka ličnost, preko evropskih institucija angažovan po nalogu Aleksandra Vučića"
Ako neko razume logiku ovih reči, neka nam javi. Srđan Rupar je
građevinski inženjer (hidrotehnički smer) i vlasnik privatne firme „Hidroplaning" iz Rakovice . Firma „Hidroplaning" d.o.o. ima 9 zaposlenih i prihod u 2012. u iznosu od 16, 9 miliona dinara i neto gubitak od 6,5 miliona.
Firma nema nikakve važnije reference, a nema ni internet prezentaciju,
pa ne postoji mogućnost uvida u reference te firme. Svaka iole
ozbiljnija firma obavezno ima sajt na koji sa ponosom istakne poslovne
reference. Ovde to nije slučaj. Kao „koordinator projekta ispred Vlade"
navodi se funkcioner SNS Aleksandar Karlovčan
. Navedeno lice je (ili je bilo) vlasnik firmi "Sens marketing" i firmi „Merlin-doo" i „Merlin da-kar doo"- sve tri registrovane na istoj adresi- Tabanovačka 5. Firme „Merlin-doo" i „Merlin da-kar doo" se
bave proizvodnjom boja, lakova i premaza. Firma „Sens marketing" je
povezana sa Skaj plus televizijom, naslednicom Svet plus televizije,
koju nazivaju SNS partijskom televizijom, kako nazivaju i televiziju
Kopernikus, sa kojom je Skaj plus poslovno povezana (Autor na tom mestu upučuje na sledeće linkove: UNS: Uskoro startuje televizija Sky Telegraf o Bašanovićima, na klip na Youtube - Prslook 927. Ana Bekuta, Aleksandar Vucic, Hany, Zoran Bašanović... i na
Blic: SNS zakupio TV stanicu ).
Dakle, kapitalni državni projekat od prvorazrednog značaja, vredan 8
milijardi dolara, vode dva neovlašćena i nekompetentna lica, osnovano
sumnjamo. Zasad je očigledno da je Karlovčan kao vlasnik jedne
televizije, zadužen za medijsko spinovanje, a Rupar kao građevinski
inženjer zadužen za kvazistručno spinovanje. Zanimljivo je da je bilo
najavljeno da njih dvojica imaju predavanje, odnosno promociju projekta „Beograd na vodi" u Inženjerskoj komori Srbije ,
ali su je oni otkazali (očigledno ih je neko upozorio da će biti, u
stručnom pogledu, rastrgnuti od strane stručnjaka koji mogu
prisustvovati toj promociji).
Naravno, ni jedan ni drugi nemaju nikakvog iskustva u radu na ovakvim projektima.
Predsednik Privremenog veća Siniša Mali je saopštio da će što pre biti
formirano preduzeće „Beograd na vodi", a da će potom partneri iz Emirata
da ulože 3,1 milijardu dolara u ceo projekat. Takođe se navodi,
stidljivije doduše, da je za sve faze potrebno oko 8 milijardi dolara.
Kao što se vidi, obezbeđene su 3 milijarde dolara od 8 potrebnih. Ali
treba imati u vidu da se samo radi o obećanju. Isto tako odlučno lično
Vučić je sredinom 2013. godine, a to su preneli svi mediji, obećao da će
Emirati, dati Srbiji kredit pod povoljnim uslovima u iznosu od „2 do 3
milijarde dolara" do kraja te godine (primetite licitiranje ogromnim
iznosima.). Taj iznos od 3 milijarde dolara je čak ukalkulisan u budžet
za 2014, što je zvanično potvrđeno, a što je kritikovao čak i Dinkić.
Međutim, danas u februaru 2014. jasno je da Emirati Srbiji neće dati
nikakav kredit, već se insinuira da je taj neizvesni iznos ulaganja u
iznosu od 3 milijarde dolara u „Beograd na vodi"- taj kredit, a pored
toga u medijima se navodi da pregovori oko tog kredita traju...
Da bi „Beograd na vodi" kao ideja, kao projekat, bio uopšte razmatran,
neophodno je završiti sledeće kapitalne projekte od kojih većina nije ni
započeta :
-dovršiti „Prokop" i tamo preseliti Glavnu železničku stanicu - ukloniti staru Železničku stanicu
-izgraditi novu autobusku stanicu na NBG i ukloniti staru,
-izgraditi novu ranžirnu stanicu u Batajnici i ukloniti staru
-izgraditi novu železničku obilaznicu za transport opasnih materija i ukloniti staru obilaznicu oko Kalemegdana
- s tim u vezi, izgraditi novi železnički most kod Vinče kao deo te obilaznice
Sledeći problem je činjenica da nisu obezbeđena sredstva za realizaciju
ovog projekta. Čak ni najava tri od osam potrebnih milijardi ne
predstavlja ništa više nego prazno obećanje. Potom se postavlja pitanje -
ko će kupiti toliku količinu izgrađenih nekretnina u zemlji koja se po
većini pokazatelja nalazi na dnu Evrope? Ko ima interes da ulaže u
kupovinu enormne količine nekretnina, kada u samom Beogradu imamo
ogroman broj neprodatih i neizdatih stanova, poslovnih zgrada i
prostora? Odgovor je jasan, niko...
Što se tiče Savskog amfiteatra, potrebno je uraditi još mnogo toga, ali
navodimo samo pet najkrupnijih preduslova. Da podsetimo da se država
Srbija nije mogla izboriti ni sa dovršetkom onog prvog, glavnog, već
započetog projekta – Prokopa- izgradnje nove Glavne železničke stanice.
Projekat „Prokop" započet je još davne 1977. godine i
prekinut negde 1997. godine.
I u poslednjih sedamnaest godina država nije smogla snage ni sredstava
da dovrši bar tu prvu pretpostavku za privođenje nameni prostora Savskog
amfiteatra. Stoga okretanje svega naglavce, kao što je najavljeno, i
gradnja kuće od krova nemaju nikakvo utemeljenje. Naime, glasno i jasno
je najavljeno od Siniše Malog i drugih učesnika ovog projekta da će ceo
projekat biti započet gradnjom šoping-mola i kule visine 180 metara (na
sredini celog kompleksa a na ivici reke). I opet je bitno naglasiti da
je i za gradnju ta dva objekta neophodno izmeštanje železničke i
ranžirne stanice, odnosno da je neophodno ispuniti neke od preduslova
koje smo naveli.
Svi smo, to je nesumnjivo, za to da se Beograd razvija, ali smo protiv
toga da se rade sporni projekti koji ili ne mogu biti dovršeni, kao što
je bila gradnja „Prokopa" (koja nije dovršena ni posle 36 godina), ili
koštaju previše za jednu siromašnu zemlju kao što je Srbija - mislimo na
gradnju mosta preko Ade, mosta koji je izgrađen na pogrešnom mestu kao
nefunkcionalni deo unutrašnjeg magistralnog prstena (sama lokacija je
poskupela cenu za oko 100 miliona evra zbog neverovatno komplikovanih
pristupnica), umesto da bude izgrađen na suprotnom kraju Ade kao deo
funkcionalnog Spoljnog magistralnog prstena. Pri tome je odabran takav
projekat mosta koji je poskupeo cenu izgradnje za dodatnih 100 miliona
evra (zbog atraktivnog izgleda). Smatramo da su projekti gradnje lažnog
metroa i Beograda na vodi, megalomanski i neadekvatni projekti, koji su
ili neizvodivi, pa će se zaustaviti i ostati nedovršeni, kao Prokop, ili
su potpuno utopijski (Bg na vodi) ili pogrešno koncipirani (metro).
Treba raditi na realnim i izvodivim projektima. Na primer, za početak
dovršiti Prokop, odnosno gradnju Glavne železničke stanice. Izgraditi
novu autobusku stanicu na Novom Beogradu. Uraditi projekat teškog -
pravog metroa, visokokapacitetnog, odozdo napajajućeg, podzemnog,
širokotračnog šinskog sistema. I paralelno sa tim rešavati imovinsko
pravne odnose i pripremati plansku dokumentaciju za Savski amfiteatar,
pa makar ga zvali „Europolis" ili „Beograd na vodi", na Vučićevo
zadovoljstvo.
Autor teksta je potisao tekst kao građevinski inženjer sa
višedecenijskim iskustvom u lokalnoj samoupravi. Nebojša Bakarec je
inače odbornik DSS u dosadašnjem sastavu Skupštine Beograda
No comments:
Post a Comment