PIŠE: Dejan Jeremić
Na buduće izbore 16. marta sigurno nećemo gladni a ni bosi.
Posle paprike i ajvara (preciznije, paprike u ajvaru ili ajvar od
paprika) koje nam je prethodnih dana u predizbornoj kampanji lansirao
Mlađan Dinkić, isti autor otkrio nam je i da je Srbija zemlja čarapa,
treća po proizvodnji tog artikla u svetu. Obilazeći Srbiju sa akcentom
na fabričke pogone, Dinkić se dohvati nekog artikla i reklamira ga kao
srpski brend od egzistencijalnog značaja za ozdravljene domaće privrede.
Poslednji put to su bile čarape koje, poznato je da kao i čizma, čuvaju
glavu. O šubari ni reči. A kamo su podvezice, halteri, mideri…?
Nije utvrđeno da li Dinkića savetuje neka marketinška agencija ili performanse smišlja sam stavljajući se u ulogu manekena za turšiju i odevne predmete, ali je izvesno da u toj (manekenskoj) ulozi uživa. Preti da na mondenskoj pisti ugrozi i Borisa Tadića. Kamera – srednje krupan plan, u prvom planu – on, Dinkić, opušteno bitan, drugi plan – fabrička postrojenja, ton – ide, kamera – ide.Tiho! Akcija! Dinkić priča o čarapama, njihovom značaju za masovnu upotrebu – obaška značaj za 16. mart – o tome kako bi svet išao bos kada ne bi kupovao srpske čarape i onda: hop! U kadru se nađe unihop. U njegovoj ruci bljesne pakovanje (par) ženskih čarapa, slutim da su najlonke, crne, najseksi. Stop! Kupljen kadar.
I to je to. Ne beše totala da proverimo model Dinkićevih čarapa; da li su u boji odela i cipela, marka istog proizvođača u čijoj proizvodnoj hali reklamira nazuvke za dame. Bajkovito kao u pričama Astrid Lindgren o pegavoj devojčici Pipi (Pippilotta Viktualia Rullgardina Krusmynta Efraimsdotter Långstrump), njenom, takođe, pegavom konju Lilla guben i, podrazumeva se – čarapi. To je kampanja koja ne sluti na pet neophodnih procenata za ulazak u parlament. Paprika, ajvar i ženske čarape nisu artefakti za prelazak cenzusa, mada ima nade. Samo pod jednim uslovom – ukoliko Dinkić nastavi s posetama uspešnim srpskim fabirkama i nabasa na neke koje proizvode gaće. Čiste.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Dinkić i Ujedinjeni regioni Srbije ne kotiraju se na političkom tržištu ni približno kao srpska čarapa na svetskoj berzi. Osim što ga, za sada, niko od političkih subjekata neće u svom okruženju, istraživanja kažu da se ni birači previše ne oslanjaju na papriku samlevenu u ajvar i čarape kojima lako pukne „žica”. A to pucanje ume da bude ozbiljna blamaža za one koji preferiraju najlonke, duge ženske čarape. Bajkovite marke – Pipi.
Šta je još mudro rekao Dinkić? Praznom retorikom uglavnom – ništa. Govorio je da je „zahvaljujući podsticajima na investiciju u svim regionima izgrađeno desetine fabrika za proizvodnju čarapa” i da „treba da prekinemo s politikom štednje, da umesto toga investiramo da bi se ljudi, posebno žene koje rade u tim fabrikama, zapošljavali i da mogu da rade i da žive”. Jer, naučili smo, čarapa glavu čuva. Posebno ako se model Pipi unihopa (i helanki) zvanično zove „Golden Lejdi” a „zlatnu koku” promoviše Dinkić. Ne znam kako to ide sa zakonima, ali bi trebalo preispitati da li je u predizbornoj kampanji reklama za fabriku čarapa i njene porizvode plaćena ili se dobija gratis uz ime manekena.
Ukoliko postoje nedoumice u vezi s paprikom, ajvarom, čarapama, helankama, pegama male Pipi i njenog konja, devojkom i kokom od zlata, potražiti u bibliotekama dela Astrid Lindgren. Ukoliko je prevod na srpskom i teško razumljiv, postoje i strana izdanja: na vijetnamskom „Pippi Tat Dai”, indonežanskom „Pippi Si Kaus Panjang”, slovenačkom „Pika Nogavička”… Tu sve piše. Piše čak i da se kantautor monetarnog udara uporno i uzalud trudi da od a-mola napravi d-dur.
Nije utvrđeno da li Dinkića savetuje neka marketinška agencija ili performanse smišlja sam stavljajući se u ulogu manekena za turšiju i odevne predmete, ali je izvesno da u toj (manekenskoj) ulozi uživa. Preti da na mondenskoj pisti ugrozi i Borisa Tadića. Kamera – srednje krupan plan, u prvom planu – on, Dinkić, opušteno bitan, drugi plan – fabrička postrojenja, ton – ide, kamera – ide.Tiho! Akcija! Dinkić priča o čarapama, njihovom značaju za masovnu upotrebu – obaška značaj za 16. mart – o tome kako bi svet išao bos kada ne bi kupovao srpske čarape i onda: hop! U kadru se nađe unihop. U njegovoj ruci bljesne pakovanje (par) ženskih čarapa, slutim da su najlonke, crne, najseksi. Stop! Kupljen kadar.
I to je to. Ne beše totala da proverimo model Dinkićevih čarapa; da li su u boji odela i cipela, marka istog proizvođača u čijoj proizvodnoj hali reklamira nazuvke za dame. Bajkovito kao u pričama Astrid Lindgren o pegavoj devojčici Pipi (Pippilotta Viktualia Rullgardina Krusmynta Efraimsdotter Långstrump), njenom, takođe, pegavom konju Lilla guben i, podrazumeva se – čarapi. To je kampanja koja ne sluti na pet neophodnih procenata za ulazak u parlament. Paprika, ajvar i ženske čarape nisu artefakti za prelazak cenzusa, mada ima nade. Samo pod jednim uslovom – ukoliko Dinkić nastavi s posetama uspešnim srpskim fabirkama i nabasa na neke koje proizvode gaće. Čiste.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Dinkić i Ujedinjeni regioni Srbije ne kotiraju se na političkom tržištu ni približno kao srpska čarapa na svetskoj berzi. Osim što ga, za sada, niko od političkih subjekata neće u svom okruženju, istraživanja kažu da se ni birači previše ne oslanjaju na papriku samlevenu u ajvar i čarape kojima lako pukne „žica”. A to pucanje ume da bude ozbiljna blamaža za one koji preferiraju najlonke, duge ženske čarape. Bajkovite marke – Pipi.
Šta je još mudro rekao Dinkić? Praznom retorikom uglavnom – ništa. Govorio je da je „zahvaljujući podsticajima na investiciju u svim regionima izgrađeno desetine fabrika za proizvodnju čarapa” i da „treba da prekinemo s politikom štednje, da umesto toga investiramo da bi se ljudi, posebno žene koje rade u tim fabrikama, zapošljavali i da mogu da rade i da žive”. Jer, naučili smo, čarapa glavu čuva. Posebno ako se model Pipi unihopa (i helanki) zvanično zove „Golden Lejdi” a „zlatnu koku” promoviše Dinkić. Ne znam kako to ide sa zakonima, ali bi trebalo preispitati da li je u predizbornoj kampanji reklama za fabriku čarapa i njene porizvode plaćena ili se dobija gratis uz ime manekena.
Ukoliko postoje nedoumice u vezi s paprikom, ajvarom, čarapama, helankama, pegama male Pipi i njenog konja, devojkom i kokom od zlata, potražiti u bibliotekama dela Astrid Lindgren. Ukoliko je prevod na srpskom i teško razumljiv, postoje i strana izdanja: na vijetnamskom „Pippi Tat Dai”, indonežanskom „Pippi Si Kaus Panjang”, slovenačkom „Pika Nogavička”… Tu sve piše. Piše čak i da se kantautor monetarnog udara uporno i uzalud trudi da od a-mola napravi d-dur.
No comments:
Post a Comment